SjajanDan i WeeeebDan imaju isti broj slova. Slučajnost? Ne bih rekla.

WebDan... hmm, hm.

Održan 12. i 13. aprila 2014. godine,  u sali Muzičke škole u Boru. Drugi put za redom. Da, da, činjenice. 

Prošle godine ova konferencija, posvećena mladima, održana je prvi put. Dva lika su nam upala na sred časa i ispitala koliko nas ima smart phone, a koliko nas koristi tviter. Moje odeljenje, naravno, čuveno android odeljenje, skoro celo je diglo ruke. Dva lika su bila oduševljena. Jedan nas je čak i ishvalio na tviteru.Ta dva lika bili su organizatori ove konferencije. Pozvali su nas na neki "WebDan". Svi smo naše telefone odmah uzeli u ruke i prijavili se. Idemo svi! Biće kul.. valjda. 

Bilo je i više nego kul. Bilo je fenomenalno! Inspirativno i sjajno. Oduševili smo se.. znam za sebe da ja jesam. 

Kada sam izašla pomislila sam "Pf, što li traje samo jedan dan?".. baš je proletelo.

Godinu dana kasnije, stiže mi mejl. Obaveštenje o WebDanu 2014. Jej! Ove godine traje dva dana! Prijavila sam se odmah, i bila među prvima koji su poslali prijavu za ovu konferenciju. Nisam želela da propustim ovu stvar, nikako. 

Nasmejani volonteri su nas sačekali na ulazu, i širili su pozitivnu energiju. Još na ulazu videlo se da nas čeka divan dan.
Organizatori su odradili sjajan posao. Verujem da im je srce bilo puno, i da su znali da je svo cimanje oko WebDana vredelo, kada su videli koliko se omladine odazvalo. Koliko omladine je aktivno slušalo predavanja, bilo željno znanja. To je i čar ove konferencije. Razmena znanja, iskustava, priča. 

Celokupna konferencija je posvećena mladima, i njihovoj edukaciji. Stvari koje se mogu naučiti za samo dva dana su stvarno posebne. Neprocenjivo je iskustvo slušati predavače koji su nama bliski godinama kako govore šta su sve postigli u životu. WebDan nas uči da su trud, rad, i volja ključ uspeha. Uči nas da ništa nije nemoguće ako veruješ u sebe. Da ništa nije teško ako želiš da uspeš. Ali isto tako da nećeš moći da uspeš ako ne daš 110% sebe.

"Ma hajde, kakav WebDan, to je dosadno, hajmo na kafu." - Mi jesmo mladi, i treba da izlazimo, idemo na kafu, družimo se. Ali WebDan pruža nešto drugo. Pruža novi način druženja. Druženje uz učenje. Da ne pominjem da i tamo ima kafe i grickalica koliko ti duša želi. ;)
WebDan nam pruža priliku da stičemo nova znanja, da upoznajemo nove ljude, da učimo iz iskustava onih koji su uspeli. Pruža nam priliku da se edukujemo na jako zanimljiv način. Apsolutno svaka stvar koju smo čuli na WebDanu može samo da nam koristi.

Za mene WebDan predstavlja bombu pozitivne energije. Predstavlja jednu sjajnu konferenciju na kojoj sam se super provela, i puno toga naučila. Predstavlja skup mladih, perspektivnih ljudi, iz različitih zemalja, koji bez ikakvih predrasuda razgovaraju i razmenjuju iskustva između sebe. 

WebDan za mene predstavlja once in a life time experience i nešto što se ne propušta. 

Sigurna sam, da će WebDan2015 biti još bolji nego sada, sa još dobrih predavača, i da će još više omladine prisustvovati ovoj konferenciji. 

Untill next year... 

Hejterka o današnjici

Hm, nešto me nateralo da počnem ovo da pišem. Pričala sam kako imam stvari preko glave, gde ću sad još i ovo. Ali eto, evo me.
Ne verujem da vas zanima ko sam, odakle sam, i šta radim. Već samo ono o čemu ću da pišem. Mada, možda i to smatrate besmislenim. No, ja sam odlučila da podelim svoje neko mišljenje sa malo širom javnošću.

Naime, aktivan sam korisnik i tvitera, i instagrama i fejsbuka. Kao i svaki mlad čovek, dosta mi vremena odlazi na ova "čuda". U poslednje vreme nešto mi je došlo da dosta kopam po netu, čitam. Neke stvari su mi toliko upale u oči da su me dovele do ovoga da napišem prvi put nešto ovako i na kraju objavim.

Primetila sam da je sve više "dece" na ovim društvenim mrežama. Sad, šta ja smatram pod pojmom "dete"?
Uskoro punim 18 godina, a i sama umem ponekad da se osetim detinjasto. Treća sam godina srednje, te srednjoškolci za mene nisu deca. Ne, govorim o osnovcima.
Primetila sam da je sve više dece koja su šesti, sedmi, osmi razred na društvenim mrežama. Hajde, to i nije tako loše. Jebiga, živimo u 21. veku, lap top, pametni telefoni, i društvene mreže su nešto što je deo današnjice i bez čega "ne možemo". Nemojte pogrešno da me razumete, smatram da su jako korisni.
Ono što ne smatram korisnim je da gore već pomenuto dete izbacuje na ovim društvenim mrežama "sunce me probudilo, a u glavi ludilo" nakon svoje pijane noći kada posle dva piva nije znalo kako se zove.
Čuj mene, dva piva, mislila sam pola piva. Da, da, pola piva.
Kada na svojim naslovnim fotografijama to isto dete drži flašu Džek Denijelsa a pritom to samo sebi ne može da priušti. Možda roditelji mogu. Ali, koj normalan roditelj bi svom detetu od 14,15 godina kupio bocu Džeka?
Smatram da nekom ko je u osnovnoj školi ne treba svaki drugi tvit da bude o tome kako jedva čeka petak da se "odnese".
Da se razumemo, ne živim u 18. veku, i ne mislim da osnovce treba držati pod ključem. Naprotiv, mladost ludost, i treba da se druže. Ono čime sam ja revoltirana je to da druženje današnje dece ne može da prođe bez alkohola. Oni su negde, u svom mozgu umislili da ne mogu da se opuste ako "ne popiju koju".
Devojke se trude da izgledaju tri, četiri pa i više godina starije, stavljaju tonu šminke i upropašćavaju svoju kožu koja im nikad lepša neće biti nego sad.
U školi izgledaju kao devojčice, a onda uveče, utegnu se u miniće, kratke dekoltirane majice, sa previše šminke i transformišu se u devojke od 20 godina. Zašto? Čemu sve to? Da bi se svidele nekom momku? Da bi privukle pažnju? Devojčice, proći će vam detinjstvo u privlačenju pažnje. Nećete moći da vratite vreme. Jednog dana ćete kukati što ste kao "klinke" žurile da odrastete.
Da ne bude da kritikujem samo devojčice.. dečaci.. dečaci počinju da tripuju neki kriminal. Uzor im postaju kriminalci, narkomani.. a cilj da izađu, napiju se, i nekog pretuku.

Koga okriviti za ovakvu pojavu?
Roditelje, medije, ili prosto poremećen sistem vrednosti u ovoj državi?
Kažu, vaspitanje polazi od kuće, i to jeste tačno. Ali, koliko samo slučajeva ima da dete dolazi iz fenomenalne porodice, a društvo, ili "ulica" ga pokvari? Koliko ima divnih roditelja, toliko sa druge strane ima onih koji zanemaruju svoju decu. Divnih roditelja koji se osmehnu ćerki koja izađe iz stana zakopčana do grla, i ne pogledaju šta je u velikoj kesi koju nosi sa sobom. I onih roditelja koji dete ni ne pogledaju kada im se pojavi pre izlaska.
"Moje dete? Ma nema šanse.." - Da, da. Vaše dete. Čudno zar ne?

U medijima sve više nasilja.
Stvari koje su bile nenormalne u vreme naših roditelja sada su normalne. Zato i često čujemo ono čuveno "U moje vreme.. "
Izlazak u diskoteku ne može da prođe bez nekog sranja, ili tuče. Ah, tuča je bilo i ranije. Naravno. Dvojica momaka se pokače oko devojke. Klasika. Ili, jedan lik pogledao drugog popreko, izgurali se, malo izubijali i otišli na pivo. Danas su tuče došle na neki novi nivo. Ne staje se dok nekog toliko ne pretučeš da ne može da ustane. Zašto širiti nasilje i mržnju, kad možemo umesto toga širiti ljubav?

Da se razumemo, mrzim generalizovanje. Ne podnosim kad neko o većini zaključuje na osnovu pojedinca ili manjine. Ah, što me to nervira. Izluđuje.
Nije mi to cilj ovde. Nije mi cilj da generalizujem, nije mi cilj da prozivam, i da pljujem. Možda malo da iskritkujem šta sam primetila da se dešava oko mene, a neprimereno je. Čast izuzecima, onima koji se ponašaju u skladu sa godinama i ne žure da odrastu. Svaka čast onima koji izađu i sjajno se provedu bez alkohola, ili .. trave.
Pišem ovo da bih skrenula pažnju. Kome? Uf, kome.. Možda roditeljima. Možda baš onima koji će se ovim tekstom osećati prozvano. Ali, gledajte to sa ove strane, čim ste se pronašli ovde možda je vreme za neke promene?
Nisam tu da solim pamet, da filozofiram. Ne, ovde sam da bih podelila neko svoje mišljenje. Neke svoje stavove kad je ovo u pitanju.

I eto, moj prvi tekst. Hm, čitam ga sad, i ono, nije loše. Možda budem ja ta koja ću biti prozvana i ispljuvana.. ali it's worth a shot, isn't it?