Ministarstvo aktivizma

Eto mene opet..

Sada, malo o ozbiljnijoj temi.

Naime, pisaću o jednom fenomelanom projektu. Ali i naravno, kakav je taj projekat utisak ostavio na mene.

Je l' možete da verujete da je gotov letnji raspust? Da je ove nedelje bio poslednji ponedeljak koji ćemo zapravo voleti? Da nam neće svaki dan vikend biti? Da nećemo više moći da spavamo do podne, i ceo dan ne uđemo u kuću? Ja, ne mogu. Previše mi je sve brzo prošlo. Proletelo je.
Ali, ako mi je nešto obeležilo ovaj raspust to su divni ljudi oko mene..
Ne, neću krenuti da patetišem još..
Još.. hah..

Krećem da pišem o projektu koji je postao high-light ovog letnjeg raspusta - Ministarstvo aktivizma...

Lap top-uključen.
Kamera-uključena.
Slušalice-tu.

Pripremam se za prvi onlajn sastanak za projekat u koji sam uključena.

Čoveče, od 7 gradova Srbije koji su uključeni u ovaj veeeeliki projekat, moj je jedan od njih. Jej!
Jako sam uzbuđena, novi ljudi, nova poznanstva, novi projekti, nova iskustva, nova znanja, jedva čekam da krenemo.

Započinjemo prvi sastanak onim čuvenim "Je l' me čujete?" .. Ah ta internet konekcija.

Svi smo tu. Prekul ekipa. Mladi ljudi, sa istim ciljem. Podići današnju omladinu na noge!

Saznajem više o projektu na ovom prvom sastanku.

Naime, finansira ga Američka ambasada u Srbiji, i realizuje se na nacionalnom nivou. Mi, mladi, proaktivni ljudi iz Loznice, Bora, Šapca, Kragujevca, Majdanpeka, Novog Sada i Pančeva imaćemo priliku da putujemo u neki od navedenih gradova i decu koja pohađaju sedmi, i osmi razred osnovne i prvi razred srednje škole kroz zanimljive interaktivne raionice podstaknemo na aktivnije učešće u društvenom životu, volontiranju, i parlamentu svoje škole.

Oduševljena sam idejom i jedva čekam da krenemo da radimo punom parom.

U periodu od Januara do Avgusta, skoro svake nedelje imali smo onlajn sastanke, i dogovarali se kako bismo na najbolji način realizovali sve što su koordinatori isplanirali.

Svi smo jedva čekali prvi seminar obuke, kada bismo se svi okupili i konačno upoznali.

Negde početkom Avgusta javljeno mi je da će to biti 19. Avgusta u Loznici i bukvalno sam skočila od sreće!
Konačno ću videti sve moje ministre, imati priliku da sa njima radim, učim od njih i doobro se zabavim.

Došao je i taj 19. Avgust, nakon što je svaki dan bio sve duži i duži kako se seminar bližio.
Doći iz Bora do Loznice nije lako. Drugarica i ja smo krenule ujutru u pet, a stigle popodne u 1.
Hah. Lako.
Daleko je od toga.
Put je toliko bio dug da smo mogle na more da odemo.
Ali, vredelo je. Svih 9 sati puta vredeli su zbog onoga kako smo se provele dva dana u Loznici.

Dva i po dana provedena u Loznici bili su ubedljivo najbolji dani raspusta.

Toliko sjajnih ljudi, toliko genijalnih ideja, toliko pozitivne energije, toliko smeha, toliko razmene iskustava, toliko genijalnih radionica. Sve je bilo savršeno.

Učili smo kako da prenesemo znanje, kako da na pravi način javno nastupamo, kako da se obraćamo kada nam je nešto potrebno, kako da pregovaramo,
Pored svega toga imali smo vremena da razgovaramo, zezamo se, i sprijateljimo se. Previše mi je drago što mi se ukazala prilika da prisustvujem ovom seminaru, naučim dosta i upoznam toliko fenomenalne ljude.
Stvarno sve ministre smatram svojim prijateljima.


Zbližili smo se i bili jako tužni kada je svemu tome došao kraj. Nije nam bilo dosta.

Ja sam stvarno slaba na oproštaje, i odlaske i bilo sam jako tužna kada sam krenula da se pakujem za nazad.

Ali, znam da nas tek čeka period druženja. Jedva čekam da krenemo sa radionicama, i motivišemo mlađe od nas da žele da se aktiviraju i bave korisnim stvarima.

Vratile smo se u Bor pune novih ideja, znanja, prijatelja širom Srbije.

Čast mi je da budem deo jednog ovakvog projekta, čast mi je da radim sa tako sjajnim ljudima. Zahvalna sam vam svima što ste mi ulepšali letnji raspust! :-)

Until next time..

Let's live a little.

Život.

Život.

Život.

Čudna jedna stvar za ne?

Prolazi.. Previše brzo prolazi.

Vreme jebeno mnogo brzo leti. Toliko leti da mi dođe da se uhvatim za glavu kada vidim da sledeće godine idem iz grada u drugi grad zbog fakulteta. Ja. Ej, ja, STUDENT. Ja, koja i dalje ujutru uzmem eurokrem na kašičicu i pustim Sunđer Boba... Bože, kako vreme samo leti.

Ali, ovo nije tekst o meni, i o tome kako ja i dalje gledam crtaće, i davim se u slatkišima.

Ne, ovo je tekst o životu.

I ne, ovo nije jedan od onih zamarajućih tekstova o životu. Zapravo, ovo bi kao trebalo da bude neki motivacioni tekst. U tom sam duhu ovih dana. Šta ću. Potrudiću se da bude zanimljivo.

Ovo je tekst o propuštenim prilikama, prolaznosti života, brzini letenja vremena, straha od malih stvari, prepuštanju uživanju i još par stvari. Pa da krenem.

Propuštene prilike su gadna stvar da vam kažem ja.
One izjedaju.
One ubijaju.
One proganjaju.
One podsećaju.
Ne dozvolite da propustite priliku. Nema ništa gore nego kad znate da ste mogli, a niste.

I verujte mi, ne želite da bijete glavu sa onim "šta bi bilo, kad bi bilo".

Ako imate priliku, uradite to. Šta god bilo. Nemate šta da izgubite.

Sutra previše brzo stiže. I dok kažete "keks" situacija u kojoj ste se našli je deo vaše prošlosti i kroz glavu vam samo prolaze momenti koji bi se desili da ste nešto drugo preduzeli.

Zato znate šta? Pošaljite tu poruku. Otvorite tu konverzaciju, iskucajte to "Ej" i kliknite pošalji.
Nemate šta da izgubite.
Ups, pardon. Imate. Imate da izgubite i onu malu šansu koja vam je 50% zagarantovana nakon slanja poruke.
Nemojte da vas je strah.

Je l' vam se priča sa nekim? Pa, pozovite ga majku mu.
Stavite do znanja da vam taj neko nedostaje.

Ljudi, nažalost, nemaju tu moć čitanja misli. Zato nam je podarena moć govora. Kažite sve što vam je na duši. Ako za to, naravno, imate priliku.

Ne želite da ujutru ustanete i pomislite "Ej, pa mogao sam to da kažem/uradim.." ..

Ljudi moji, boli propuštena prilika. Vraća se u vidu sećanja svaki jebeni dan i udara vas po faci. Kao što već rekoh, proganja.

Želite da se ljubite sa nekim? Poljubite ga.
Želite da se grlite? Zagrlite.
Želite da razgovarate? Okrenite broj.

Ljudima je nekad potrebno staviti direktno do znanja šta želite Recite to. Skupite ta jebena muda i ispljunite. Nije teško.
Koga zavaravam? Jeste. Prejebeno je teško. Ali jebeno vredi. Zgaziti ponos zbog ljudi, vredi.
Naravno, zbog onih bitnih ljudi.

Nemojte da čekate da vam nešto padne sa neba. Uzmite stvar u svoje ruke. Rešite to sami. Bićete ponosni na sebe.

Život je kratak.

Pojedite taj sendvič sa slaninom, pa od sutra pazite na liniju.
Recite "Volim te" prvi. Ako to zaista iz dubine duše osećate. Nije greh voleti. Voleti je najlepše.
Smejte se glasno na sred ulice. Pa nek gledaju ljudi. Jebe vam se za ljude. Oni će uvek pričati.
Ostanite budni celu noć. Sačekajte izlazak Sunca.
Odvrnite muziku do daske i skačite po kući.
Lezite na krov visoke zgrade i gledajte zvezde.
Uživajte u tuđem uspehu.
Trčite po kiši.
Ljubite se na kiši. (jebete upalu pluća)
Provedite dan u krevetu, gledajući seriju.
A onda sledeći dan sa društvom napolju.
A onda sledeći sa porodicom.
Pevajte glasno. Onako baš baš glasno. Koliko god očajno zvučali.
Kažite joj da vam se sviđa. Previše je stidljiva da to uradi prva.
Devojke, izađite bez šminke.
Momci. Pa poljubite je. Vidite kako vas gleda u usne, dok gricka svoju donju.
Pročitajte dobre knjige, i gledajte sjajne filmove.
Grlite se satima.
Ljubite se dok usne ne zabole.
Udarite glavom u zid. Valja i to nekad. Naučite dosta.
Uradite jebeno šta vas čini srećnima. Jer ono što uradite i srećni ste, nije jebena greška.

Greška je propustiti priliku.
Greška je odustati od ljudi.
Greška otići bez pozdrava.
Greška je zbog ponosa izgubiti bitnu osobu.
Greška je da vam neko nedostaje a da mu to ne stavite do znanja.
Greška je ne poljubiti kad se to može.
Greška je pustiti iz zagrljaja prebrzo.
Greška je ne izviniti se kad zajebeš stvar.
Greška je ne oprostiti.
Greška je kajati se za ono što si uradio a bio PRESREĆAN.
Greška je širiti mržnju.
Greška je zapostavljati ljude.
Greška je davati lažnu nadu.

Život je jedan. Jedan jedini. Nemojte da razmišljate o tome šta ste mogli, već o tome šta ste uradili.

Za 50 godina, osvrnite se i kažite "Au jebote, al' sam ja tad imao muda."

Lep je osećaj kada prebrodite strah. Osećate se kao najjači čovek na planeti.

Iskucajte to "Ej" i pošaljite.. verujte mi na reč.