Ministarstvo aktivizma

Eto mene opet..

Sada, malo o ozbiljnijoj temi.

Naime, pisaću o jednom fenomelanom projektu. Ali i naravno, kakav je taj projekat utisak ostavio na mene.

Je l' možete da verujete da je gotov letnji raspust? Da je ove nedelje bio poslednji ponedeljak koji ćemo zapravo voleti? Da nam neće svaki dan vikend biti? Da nećemo više moći da spavamo do podne, i ceo dan ne uđemo u kuću? Ja, ne mogu. Previše mi je sve brzo prošlo. Proletelo je.
Ali, ako mi je nešto obeležilo ovaj raspust to su divni ljudi oko mene..
Ne, neću krenuti da patetišem još..
Još.. hah..

Krećem da pišem o projektu koji je postao high-light ovog letnjeg raspusta - Ministarstvo aktivizma...

Lap top-uključen.
Kamera-uključena.
Slušalice-tu.

Pripremam se za prvi onlajn sastanak za projekat u koji sam uključena.

Čoveče, od 7 gradova Srbije koji su uključeni u ovaj veeeeliki projekat, moj je jedan od njih. Jej!
Jako sam uzbuđena, novi ljudi, nova poznanstva, novi projekti, nova iskustva, nova znanja, jedva čekam da krenemo.

Započinjemo prvi sastanak onim čuvenim "Je l' me čujete?" .. Ah ta internet konekcija.

Svi smo tu. Prekul ekipa. Mladi ljudi, sa istim ciljem. Podići današnju omladinu na noge!

Saznajem više o projektu na ovom prvom sastanku.

Naime, finansira ga Američka ambasada u Srbiji, i realizuje se na nacionalnom nivou. Mi, mladi, proaktivni ljudi iz Loznice, Bora, Šapca, Kragujevca, Majdanpeka, Novog Sada i Pančeva imaćemo priliku da putujemo u neki od navedenih gradova i decu koja pohađaju sedmi, i osmi razred osnovne i prvi razred srednje škole kroz zanimljive interaktivne raionice podstaknemo na aktivnije učešće u društvenom životu, volontiranju, i parlamentu svoje škole.

Oduševljena sam idejom i jedva čekam da krenemo da radimo punom parom.

U periodu od Januara do Avgusta, skoro svake nedelje imali smo onlajn sastanke, i dogovarali se kako bismo na najbolji način realizovali sve što su koordinatori isplanirali.

Svi smo jedva čekali prvi seminar obuke, kada bismo se svi okupili i konačno upoznali.

Negde početkom Avgusta javljeno mi je da će to biti 19. Avgusta u Loznici i bukvalno sam skočila od sreće!
Konačno ću videti sve moje ministre, imati priliku da sa njima radim, učim od njih i doobro se zabavim.

Došao je i taj 19. Avgust, nakon što je svaki dan bio sve duži i duži kako se seminar bližio.
Doći iz Bora do Loznice nije lako. Drugarica i ja smo krenule ujutru u pet, a stigle popodne u 1.
Hah. Lako.
Daleko je od toga.
Put je toliko bio dug da smo mogle na more da odemo.
Ali, vredelo je. Svih 9 sati puta vredeli su zbog onoga kako smo se provele dva dana u Loznici.

Dva i po dana provedena u Loznici bili su ubedljivo najbolji dani raspusta.

Toliko sjajnih ljudi, toliko genijalnih ideja, toliko pozitivne energije, toliko smeha, toliko razmene iskustava, toliko genijalnih radionica. Sve je bilo savršeno.

Učili smo kako da prenesemo znanje, kako da na pravi način javno nastupamo, kako da se obraćamo kada nam je nešto potrebno, kako da pregovaramo,
Pored svega toga imali smo vremena da razgovaramo, zezamo se, i sprijateljimo se. Previše mi je drago što mi se ukazala prilika da prisustvujem ovom seminaru, naučim dosta i upoznam toliko fenomenalne ljude.
Stvarno sve ministre smatram svojim prijateljima.


Zbližili smo se i bili jako tužni kada je svemu tome došao kraj. Nije nam bilo dosta.

Ja sam stvarno slaba na oproštaje, i odlaske i bilo sam jako tužna kada sam krenula da se pakujem za nazad.

Ali, znam da nas tek čeka period druženja. Jedva čekam da krenemo sa radionicama, i motivišemo mlađe od nas da žele da se aktiviraju i bave korisnim stvarima.

Vratile smo se u Bor pune novih ideja, znanja, prijatelja širom Srbije.

Čast mi je da budem deo jednog ovakvog projekta, čast mi je da radim sa tako sjajnim ljudima. Zahvalna sam vam svima što ste mi ulepšali letnji raspust! :-)

Until next time..